ha4k-b0y - Zivot & Ljubov
ha4k-b0y.tk
Main
Login
Registration
Saturday, 12.03.2016, 4:38 PMWelcome Guest | RSS
Meni

Komentari :))
200

Kako vi izgleda sajtov?
Rate my site
Total of answers: 8

Statistika

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Dali samo ednas se ljubi?


Dokolku veruvame deka samo ednas se ljubi, odnosno deka imame pravo na samo eden ljuboven izbor vo zivotot, sto ke bide posledica na ova veruvanje? Stravot od mnogute greski i razocaruvanja, somnezite, kriticnosta, nesposobnosta da se prifatat i preziveat prijatni i neprijatni emocii povrzani so ljubovnoto iskustvo. "Sto ako zasakam pogresna licnost?”. "Sto ako si ja prokockam edinstvenata sansa?”.

I taka, stanuvame kontrolirani i kriticni. Stom zabelezime necija naklonetost, vednas pocnuvame da i naogame maani na taa licnost. Podobro vednas da otkrieme se sto ne cini kaj nea, pred da i go "podarime naseto srce”. Podobro da pobegneme vednas i da si ja socuvame svojata "karta za ljubov”. Nema da bideme ni svesni kolku ubavi covecki osobini ne sme registrirale i kolku interesni, emocii bogati so iskustva ni izbegale zatoa sto ne sme gi barale. Ke barame i ke najdeme pricini za begstvo od bliskosta. Taka, celiot svoj zivot ke go pretvorime vo cekanje na "vistinskata ljubov” i "idealniot partner”.

A kako da otkrieme kolku e nekoj za nas ako ne dopustime zaednicki iskustva vo razlicni situacii? Na prv pogled mozeme da se zaljubime, no ne i da sakame. Da se zaljubis, znaci da si ja proektiras svojata bajka za princot ili princezata na nekoja privlecna licnost za nas koja vsusnost i ne ja poznavame. Taa ne privlekuva so izgledot, so nekoja osobina ili vestina, a nie i pripisuvame se sto sakame da ima. Kako proaga vremeto, nastapuva fazata na otresnuvanje, pa svakame deka licnosta vo koja sme se zaljubile ne e takva kakva sto ni se cinela na pocetokot.

      Prijatel - da se bide ili ne?

Vi go pretstavuvam najnoviot vid na zagrozeni sustestva – prijatelot. Mozebi nikoj nema da se soglasi so ovaa konstatacija, ne ni mora, ova e samo moe mislenje. Deka prijatelstvoto ne e toa sto bese, znaeme site.

        Retko koj moze da mu veruva na nekoj drug, retko komu mozes da kazes deka ti e vistinski prijatel. No, sto bi bila poentata na zivotot ako ne se nadevame na podobro utro. Pa isto taka se nadevame deka prijatelstvoto nekoj den ke go dostigne nivoto na koe sto treba da e.

 

Sto e prijatel?

 

Prijatel e covek so kogo si ispil nekolku piva i si spodelil mnogubrojni tajni, prijatelot e toj koj sto ke ti pomogne koga ke se najdes vo tesno, prijatelka e taa so koja sto idete na shopping i na zurki. Prijatelot e covek koj sto te sfaka i razbira, i togas koga ti samiot tesko se razbiras.

Prijatel e covek koj sto ti se dopaga, kogo go znaes i komu mozes da mu veruvas.

 

Sto e prijatelstvo?

 

Prijatelstvoto e magija koja sto se sozdava od dvajca luge. Taa e vrska pomegu dvajca luge koja sto treba da trae i da zblizi. Prijatelite se skapoceni kamenja i kako takvi treba da se tretiraat. Da se ima prijatelstvo so nekoj, znaci da se ima doverba vo nekogo i taa doverba da ti bide vozvratena.

 

Sto e potrebno da se bide dobar prijatel?

 

Prijatelstvoto ima nekolku klucni momenti. Tie se spored mene doverbata i triagolniot kluc na prijatelstvoto. Doverbata e edna rabota bez koe edno prijatelstvo ne moze da opstoi. Za da bides dobar prijatel, treba da imas mnogu doverba vo personata so kogo si resil da se sprijatelis.

        Triagolniot kluc na prijatelstvoto podrazbira – zemanje, davanje i delenje.

        Od prijatelot treba da se zeme tolku kolku sto ke ti se dade, da se dade sto e mozno poveke i da se deli sto e mozno poveke.

        Dodeka go citate ova, sigurno vi se navrakaat spomeni od slucki koi sto vi se slucuvale so vasite prijateli. Slucki koi sto nikogas nema da gi zaboravite.

        Ostavete go svoeto ego na mira, barem za nekoe vreme, BIDETE PRIJATEL!


       Nemate vreme? Procitajte ja prikaznata!

 

Koga vi se cini deka ja gubite kontrolata nad vasiot zivot, koga 24 casa na den ne vi se dovolni, setete se na ovaa prikazna za staklenata tegla za tursija i za kafeto.

 


Eden profesor stoel pred grupa studenti na cas po filozofija i drzel nekoi predmeti pred sebe. Koga zapocnal casot, bez zborovi podignal golema, staklena, prazna tegla koja najcesto ja koristime za zimnica i ja napolnil so topcinja za tenis. Potoa gi zaprasal studentite, dali ovaa staklena tegla e polna? Site odgovorile potvrdno.

          Potoa profesorot zemal kutija so kamencinja i ja isturil vo teglata. Blago ja zanisal. Kamencinjata go ispolnile prazniot prostor pomegu teniskite topcinja. Togas povtorno gi zaprasal studentite, dali teglata sega e polna? Studentite odgovorile so edno golemo DA.

          Slednata kutija sto ja zemal profesorot bila polna so pesok. Koga go sipal pesokot, toj sekako gi ispolnil site praznini vo teglata. Zaprasal po tret pat, dali sega e polna teglata, tie povtorno odgovorile potvrdno. Togas profesorot od pod masa izvadil dve casi so kafe i gi polil vo teglata. So kafeto se natopil pesokot. Studentite se smeele.

Sega, rekol profesorot, dodeka se smeete, sakam da svatite deka ovaa staklena tegla go pretstavuva vasiot zivot. Teniskite topcinja se bitnite raboti vo zivotot: verata, familijata, decata, zdravjeto i drugite raboti sto mnogu vi znacat. Toa se onie raboti koi go ispolnuvaat vasiot zivot i dokolku se drugo bi snemalo.

          Kamencinjata se vtorite raboti po vaznost: rabotata, kukjata… Pesokot pretstavuva ostanatite raboti, pretezno malite nesta. Dokolku ja napolnite teglata samo so pesok, nema da ima mesto za kamencinjata i teniskite topcinja. Istoto vazi i vo zivotot. Dokolku go potrosite vremeto i energijata na malite raboti, nikogas nema da imate mesto za onie – bitni raboti.

          Vodete griza za rabotite koi se klucni za vasata sreka. Igrajte si so decata. Najdete vreme da posetite doktor. Izvedete go partnerot na vecera. Odnesuvajte se kako da imate 18 godini. Sekogas ke imate vreme da ja iscistite kukata ili isperete kolata. Prvo pogrizete se za teniskite topcinja, a potoa sledete gi prioritetite, klucni za vasata licna sreka.

          Edna studentka dignala raka i go prasala profesorot – a sto e so kafeto profesore? Toj se nasmeal i odgovoril: "Drago mi e sto go prasavte ova. Kafeto znaci deka kolku i da mislite deka vasiot zivot e ispolnet i deka nemate vreme, sekogas ima prostor za edno kafe so vasite prijateli”.

   Zosto mazite ne placat?


Dali ste go videle vasiot partner ili soprug da place? Odgovorot obicno e – ne, nikogas, ednas. Zosto? Zosto zenite placat? Dali i zosto solzite se privilegija na zenite? Ili pak, ima li fizioloski razliki pomegu mazite i zenite sto ednite placat a drugite retko ili nikogas?

        Ako e taka I postojat razliki, togas tie bi se zabelezale uste kaj bebinjata, odnosno zenskite bi placele, a maskite – ne. Placat bebinjata maski i zenski, placat decata maski i zenski i naednas maskite deca prestanuvaat da placat. Ste primetile li koga vasiot sin prestanal da place? Se sekavate li vie gospodine koga prestanavte da placete?

        Vospitanieto e determinirano od opstestvoto, kulturata, obrazovnoto nivo, veruvanjata, stavovite, pa duri I od predrasudite. Roditelite se obiduvaat da gi vospituvaat decata izbegnuvajki i odredeni "zastareni” stavovi i veruvanja. i vie takvi sovremeni, go ucite vaseto masko dete deka koga e tazno, povredeno, koga nesto go boli – si zaplace. i soprugot e so identicen stav. Deteto e "so dozvola” da si gi pokaze emociite, da zaplace. No, eden den primetuvate deka vasiot sin prestanal da cmizdri. Go gledate deka koga mu e tesko, so sila I maka gi stega solzite, uporen e, porasnal, emotivno sozreal. Pa zar emotivno zrelite ne placat? Znaci, vie ja dadovte dozvolata, a vaseto dete sepak ne place. Kade se javi zabranata? Stigna li taa samo od drugarite (od prekarite ili zborovite "placko”, "ligush”) ili od ucitelite, babite, sosedite, rodninite ("ajde ne placi, pa ti si masko, nemoj da zmizdris kako zena”). Vo "neidealni” uslovi, tie poraki za "maskost” i deka toa e svojstvo na zenite i e zenska karakteristika stignuvaat i od roditelite. I, sto da pravi maskoto dete, osven da resi da bide bez taa "sramna osobina”? Povreden emotivno, tazen, razocaran, pretrpel zaguba, mu se place – a ne place, gi golta solzite.

        Takov "zajaknat”, stanuva soprug, tatko i eve go – soocen so nesto sto licno go pominal. Ima sin. Kako da mu pomogne? Kako da mu dade dozvola na svojot sin da place? Svesen e od edna strana deka toa e vo red, no kako ke mu pomogne na svojot sin da se sooci i odbrani od okolinata koja poradi taa osobina ke go zigosa, ke go ismeva i ke mu dade prekari?

        Placat li mazite koga nikoj ne gi gleda? Ne, i togas ne placat, odlukata e donesena vo ranata vozrast, inkorporirana e vo licnosta, del e od nea i nema popustanje. Moze bi nekogas, vo retki priliki – na pogreb ili koga e vo alkoholizirana sostojba ke popustat "kochnicite”, no i za toa ponatamu ne se zboruva.

        A kako ke reagiraat lugeto, site nie, koga nekoja maska licnost ke se rasplace? Zbuneti se, se cuvstvuvaat nelagodno, ne znaat kako da reagiraat i sto da pravat.

        Gospod gi stvoril mazot i zenata ednakvi. A sto mislite, placel li Adam?

Prebaruvanje
widgeo.net

Kalendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031






Forum Prijateli
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016Create a free website with uCoz